Неки нови клинци ...

У Ћуприји те давне 1930. године зачуо се плач једног детета у кући Михаиловића, и не слутећи родитељи, а ни комшије да ће по њему надалеко да се чује о граду на Морави.

А он је касније постао члан САНУ, описао у својим делима вољену реку, родни град и кафану, у то време чувену Дарданели,завршио и на Голом отоку, али се у Ћуприју увек радо враћа и евоцира успомене. Наравно, наслућујете, то је Драгослав Михаиловић.

Опет Ћуприја, али овај пут време страхоте и НАТО бомбардовање, када су само стакло, гелери, плач и страх заокупирали улице града на Морави. Било је то 1999. Родила су се нека нова деца, неки нови клинци који ће отићи некад у већи град и постати надалеко чувени, али који можда неће пожелети да се врате у место одакле су кренули. А тада се питамо - Зашто неће, зашто не желе, шта је то што их тера?!!!!!..... A онда седите у некој башти кафића, пијете јутарњу кафу и гледате лица људи који пролазе. И у њима тада проналазите и одговор на сва ваша питања и недоумице ....

Е, да тога не би било, да би се сви ови нови клинци сећали лепог одрастања, лепих паркова, одлазака у биоскоп, одлазака на сладолед и шетње уз Мораву, да би јој се увек радо враћали, е баш зато, зато сам се и ја вратила да их учим, описмењавам, моји пријатељи да привређују, износе и реализују своје идеје, своје креативне планове и опет гледамо сви заједно ону лепу, насмејану Ћуприју, Мораву, слушамо концерте, е баш зато и само и једино зато

КАЖЕМ ВАМ СВИМА И НА САВ ГЛАС - МОРАВА ГРАД